Cenovnik dat na ovom sajtu trenutno se odnosi samo na zgrade. Cenovnik za infrastrukturne projekte, razne složene objekte, poput hidroelektrana, rudnika, složenih industrijskih postrojenja, objekata železnice, auto-puteva, mostova, tunela i sl. biće obrađen naknadno, uz pomoć inženjera ostalih struka.
Mi, inženjeri, nismo ekonomisti, menadžeri niti marketinški stručnjaci. Na fakultetima nas nisu pripremali za vođenje preduzeća. Ipak, našli smo se u situaciji da istovremeno obavljamo niz različitih uloga - od sekretarskih i tehničkih poslova, preko održavanja higijene, do upravljanja firmom, sastavljanja ponuda, obavljanja operativnog rada i crtanja projekata. Uz sve to, često preuzimamo ulogu savetnika za naše zaposlene, dok istovremeno brinemo o bezbednosti svih na gradilištu.
Izrada ponuda (koje je jedan od najbitnijih aspekata našeg posla) zanemarujemo, zato što:
*Napomena: Arhitektonska struka je izgubila toliko na ugledu da kolege iz drugih struka smatraju da bi najveći deo u strukturi cene trebalo da baš pripadne njima. Autor ovog teksta veruje da je inženjerskoj zajednici namerno postavljen ovaj izazov („bačena je koska“), oko kojeg se već decenijama vodi neprestana borba.
Svesni činjenice da u skorije vreme nećemo uspeti ništa da promenimo u pogledu zaštite naše struke, odlučili smo da kroz cene angažovanja podignemo kvalitet usluga, a time našim kolegama, investitorima ali i radnicima na gradilištu proširimo svest o važnosti adekvatne naknade. Smatramo da u budućem periodu (u naredne dve godine) i pored činjenice da je u Srbiji propisana minimalna zarada među najnižim u Evropi, ali i u svetu, da dostignemo cene inženjerskih usluga koje važe u Zapadnoj Evropi, zato što razlika u troškovima života („potrošačka korpa“) nije toliko velika.
(Osnov za ovaj grafikon je istraživanje koje je dato u nastavku teksta, koje je preuzeto sa internet stranica na engleskom jeziku. Zato je i ova tabela data na engleskom – da bi mogla da se poveže sa ostatkom teksta.)
Izvor: Eurostat (ec.europa.eu/eurostat), Destatis.de
Ovde moramo da napomenemo da je do sada bilo brojnih pokušaja da se animira Inženjerska Komora Srbije da napravi taj cenovnik. Do sada smo dobili samo jedan cenovnik, potpuno nerazumljiv i neupotrebljiv. Sada smo potpuno svesni da, čak i da Komora propiše cenovnik, on će biti napravljen u interesu investitora, a ne inženjera, odnosno društva uopšte.
Uzimajući u obzir da Srbija nije među zemljama sa najnižim propisanim minimalnim zaradama, u tabeli dole vidi se da je cena inženjerskih usluga u Srbiji među najnižim u svetu:
Izvor: building.co.uk & turnerandtownsend.com
Šta sve može da se zaključi iz tabele date gore:
*Napomena: Navedene cene odražavaju praksu poznatu u javnosti kao „ceđenje suve drenovine“, pri čemu investitorska zajednica (pretežno sastavljena od članova vladajuće strukture i njihovih bliskih saradnika) dogovara i svesno obara ove cene.
Kako investitori često ne pridaju značaj tehničkoj dokumentaciji, jer su svesni da će naknadno menjati projekte tokom izvođenja, prilagođavajući ih sopstvenim potrebama, nastoje da što manje plate i tu dokumentaciju, koja se priprema samo za izdavanje dozvola, odn. „do tendera“.
Cene projektovanja u Srbiji su uporedive sa Kinom i Indijom. Niže su u odnosu na ove dve zemlje, posebno uzimajući u obzir činjenicu da ni ovih 20 €/m2 ne može realno da se postigne na tržištu, već investitori to uspevaju da obore na 16 €/m2.
Smatrajući i ovu cenu visokom, investitori često ugovaraju pojedinačne faze projekta, nadajući se dodatnom smanjenju cena u svakoj sledećoj etapi. Ovakav pristup zahteva da se projektanti, nakon ugovaranja pojedinačnih faza, iznova upoznaju sa kompletnim projektnom dokumentacijom pri svakoj fazi, prilagođavajući je sopstvenim standardima, dok istovremeno troše dragoceno vreme na ispravljanje prethodnih nedostataka. Posledično, početna cena od 16 €/m² dodatno se umanjuje.
Zbog svega ovoga inženjeri se trude da ugovore svaki detalj projekta da bi obezbedili sredstva za svoj rad. To je posebno teško u arhitekturi koja je kreativna i gde često rezultat rada zavisi od raznih faktora kao što su estetski zahtevi, uklapanje u postojeću gradsku sredinu, oblik parcele, nagib terena, urbanistički uslovi, razvijenost lokacije, itd. Takođe, rad arhitekte zavisi od iskustva, sposobnosti i znanja njegovih saradnika, zato što je arhitekta taj koji je u obavezi da na kraju sinhronizuje sve projekte. Zato je najteže ugovoriti arhitektonske usluge, koje su „neizvesne“, a gore smo opisali razmere i razloge za ovako veliku i nepotrebnu kompetitivnost.
Naš cilj i naša ideja jesu da se kroz cenu napravi adekvatna nadoknada, odn. „nagrada“, kao u svim ostalim zemljama, koja bi pokrila sve eventualne izmene, mešanje investitora u proces projektovanja i koja bi pokrila sve neopravdane zahteve opštinskih službenika.
Zašto je Srbija „raj za investitore“?
Da bi se bolje razumelo gde su anomalije u tržištu građevinske industrije, evo još nekoliko podataka:
Iz tabele gore je jasno gde se „prelivaju“ plate radnika i inženjera.
Autor teksta nema komentara na tabelu gore, ostavlja kolegama da sami razmisle o tome.
Još jedno surovo podsećanje:
- Inženjerske usluge koštaju 2% od cene izvođenja radova (za puno rada, organizaciju, odgovornost, neizvesnost);
- Agencijska provizija prilikom kupovine nekretnine košta 4% od ukupne vrednosti nekretnine (u koju ulaze cena zemljišta, izvođenje radova, svi "soft costs" i profit investitora- znači, daleko veća vrednost) za advokatske usluge i malo administracije.
Drugim rečima, agencijska provizija košta 4%, a naše usluge 0,5%!
S obzirom na ograničene mogućnosti uticaja na Inženjersku Komoru i nedostatak alternativnih načina za mobilizaciju inženjerske zajednice, odlučili smo da samostalno izradimo predlog cenovnika. Ovaj korak predstavlja inicijalni doprinos podizanju svesti o odgovornosti naše profesije i značaju adekvatnog vrednovanja našeg rada, što direktno utiče na kvalitet pruženih usluga.
U idealnim okolnostima, proces bi bio obrnut: započeo bi aktivacijom stručnih obuka i edukacija kroz udruženje, kako bi se motivisala i angažovala šira zajednica. Međutim, zbog ograničenih resursa i kratkog vremenskog roka, nismo u mogućnosti da primenimo takav pristup.
Stoga, prvo predstavljamo preliminarni cenovnik MINIMALNIH cena usluga, otvoren za komentare i sugestije svih članova zajednice. Naš sledeći korak biće priprema edukativnih sadržaja, usmerenih na ključne aspekte struke: metodologiju formiranja cena u građevinarstvu, uvođenje standarda u projektovanju, kao i usklađivanje cena i standarda sa praksom zemalja zapadne Evrope.
Tokom narednih mesec dana, pozivamo vas da dostavite komentare i sugestije, naročito u segmentima instalacija i posebnih elaborata, čije vrednovanje zahteva dodatna razmatranja. Nakon isteka ovog perioda, pažljivo ćemo analizirati pristigle predloge i integrisati ih u jedinstveni cenovnik, koji će biti ponovo objavljen na sajtu.
Cenovnik će se ažurirati na kvartalnom nivou, sa ciljem da do kraja sledeće godine, odnosno do početka 2027. godine, dostignemo standardizovane cene inženjerskih usluga adekvatne našem tržištu.
Autor teksta: Aleksandra Popović, dia
